Porcijunkulsko prošćenje je minulo

I tak vam je pak minulo još jeno Čakosko proščeje. Bilo je tu sega po malem, štantof sake fele, cifrastof suvenirof, paprene cene i tak dale. I deca su se mela de igrati i lepo zabovljati jer je i za jih bilo sega dosta.
Bormeš su tu bili i cvirki tijam z Slavonskog Broda, ali i s cenom mortik skup z vručinom zaračunati. Se je bilo lepo i cifrasto, ali se slabo kupovalo. Ljudi nemaju peneze za tam tak lepe suvenire, cekere, košeke i Bog te pitaj kaj se ne. Jo mislim da su samo ugostitelji služili, jer se žeja morala gasiti na tej vručini. A tu su bili sa svojim štantom i naši lepi policaji. Ali neso oni ništ tržili. Dovali su tak lepe brošure de su napisani samo lepi, korisni novuki. Jo sam se prečitala pak sam si pregruntala da bi te lepe brošure trebalo razrendati u školi na klupe, na prvi den škole. Tak bi si naši đaki to mogli lepo pečitati i preštunderati prej nek pak počneju sa svojim huncutarijami po školi. Nadalje, vam pak još malo napišem o čukoskim selskim igrama. I tam smo bile pozvane i kak je lepo bilo videti celo selo kak se veselilo i još i susedno selo. To su bile igre naše mladosti. A jive žene pečeju najfineše languše. I pajceki su se pekli i jeli, bez brige, jer ve imaju načelnika veterinora pak je je on dobro prej spregledal jer sam vidla da je i on jel pak smo onda i mi drugi jeli bez stroha. Tak smo se tu zišle i mi penzionerke i znote već naše store spominke. Da se bu malo vreme rashladilo, pa da pemo pok malo v tep v ‘’Štefovo klet’’ ka se malo rasplešemo i bar na jano večer malo pomladimo i pozobimo na tuge i nevolje i starost.
A na kraju vas drogi ljudi se lepo pozdrovljam, mlode i store i nedajte se dok hodite po svojim nogami.
Jelena