MEGYIMURCI, POVAJTE SVILCE!

Prelistavajući davno zaboravljene zabilješke iz još davnijih, već lijepo požutjelih novina, naišao sam na nevelik članak pod gornjim naslovom i gotovo ga odbacio, no brzo sam shvatio što imam u ruci i došao u napast da tu sitnicu, staru upravo sedamdeset godina, uvrstim među „Sitnice“, i to iz više razloga. Jedan je što podsjeća na drugu godinu rata na našem tlu u kojoj se već osjećala velika nestašica gotovo svega potrebnoga za život onakav na kakav se svijet već navikao. U sredini, naime, XX. stoljeća ljudska su shvaćanja, znanja, navike, želje, potrebe i mogućnosti bile sasvim drukčije od životnog standarda koji je ljude činio koliko-toliko sretnima i zadovoljnima, recimo, u XV. ili XVI. stoljeću. Rat pak je na različite načine ljude prisiljavao da se mnogočega odriču i pritom vraćaju u već zaboravljenu prošlost.
Drugi je možda još važniji: podsjeća, naime, na neke stvari o kojima danas više ne znamo ništa ili gotovo ništa, a nekad su bile bitno važni sastavni dio života. Na primjer: iako je prirodna svila odavno na cijeni kao „kraljica vlakana“, tko danas, u vrijeme ovakve i onakve „plastike“ te umjetnih vlakana i tkanina, pita za nju ili se oblači u nju?! A još ne previše davno i Međimurci su je proizvodili! Ni treći nije nezanimljiv: način na koji je državna vlast poticala proizvodnju, iskorištavanje postojećih mogućnosti i zadovoljavanje novonastalih potreba. Napokon, vrijedan je pozornosti i jezik kojim se ta država obraćala svojim podanicima u Međimurju: potvrđuje često spominjanu činjenicu da je u jezik „nemađarsko govorečim Mađarom“ u Međimurju unosila osobine mađarskoga jezika i time ih zapravo učila mađarski!
I, kao što se vidi, napasti nisam odolio, pa tko ima volje i strpljivosti, može pročitati i prosuditi jesam li bio u pravu kad sam popustio. Nepotpisani pisac, dakle, na iskvarenom međimurskom jeziku poziva Međimurce da uzgajaju dudove svilce (Bombyx mori) i to obrazlaže doslovce ovako:
„Zalavarmegyinske zadruge za Narodno Dobro pozivle ludstvo šteri očeju svilce hraniti, kaj se bo ove dneve hapilo hraniti svilne gosenice. Ve v majušu, da je vreme toplo, maline fest tiraju listje, pak je tak z lehka moči hraniti svilne gosenice. Vreme jako paše za maline i tak bodo ludi mogli meti dobroga dobička s tih svilcov.
Cenu za spletene gosenice su povekšali za 75% i to bo lepa služba z lehkim poslom.
Moramo si premisliti, da listje brati i brigu voditi moreju več i školska deca, roditeli nemaju drugu brigu, kak paziti i navuka dati. Naši mladi leventi pak sami moreju te posle zvršavati, šteri ne trajaju duže, kak štiri tjedne. Naj si roditeli premisliju, kakše bo veselje deci, ako si moreju takše lepe peneze zaslužiti. To su prvi detečji penezi, za štere se bodo deca navek zmislila. Pre siromaškoj hiži bo več kruha, a bogata deca bodo mogla aldovati za siromaške deake, za soldate na fronti i s tem bodo deteče duše bole plemenite.
Pred žetvom je v seli najvekše siromaštvo prem pre siromaku, de ga čuda dece, a te gosenice bodo donesle lepu pomoč. I varaškim siromakam bo to lepa pomoč. Malinovo listje se se posod zabadav najde. Samo je treba pobrati i gosenice hraniti. Država da jejci i potrebne papere za badav.
Pomori si sam pak ti bo i Bog pomogel!
Gori rečena zadruga bo za najlepše spletene gosenice zvun cene, štere plača, još i 1000 pengö tringelta rezdelila. Prvi dobi 100 p[engö], drugi 75 p., 8 njih po 50 p. i 17 njih po 25 p. ekstra tringelta za najlepše spletene gosenice. Toga tringelta dobiju samo siromaške familije s čuda decom.
Deaki, leventaši, velki! Zmislite se za naše letače padobrance, šteri se boriju za život i smrt! Ako povate svilu stem njim pomažete v njihovoj teškoj moki, a pomažete s tem i svojim familiam. Vi šteri doma srečno živite, ponucajte priliku i pomagajte s tem lehkim poslom onim, šteri su toga potrebni! za dobro delo se dobi lubav i mir! Zvršite dobro delo, kaj bodete vredni lubavi i mira!”
Ima još takvih savjeta i preporuka. Na primjer:
„Nadale osobito važno je povati več niti, lena konople. Fabrike nemreju dojti do sirovoga matriala kajti pamuk raste na dalekom svetu v Ažiji, Ameriki i Afriki, a odonod ne moči nikaj dopelati za ve, kajti to su naše nepriatelske zemle, pak stoga se moramo doma pobrigati za takši material, s česa se more platno napraviti. Naše stareše megyimurske žene jako dobro predeju, pak se bodo i mlajše rade navčile i nega lepšega na svetu, kak megyimurca gledati v beli robači kak sneg. Tkalcov imamo dosti v Megyimurju, bodo nam tkali platna dosta,a narod bo si prešparal peneze kajti nabo treba kupovati ono slabo, v taborsko vreme zatkano fabričko platno, a zvun toga za seme, štero se doma nabo ponucalo se dobiju lepi penezi.
Morti se zmore v Megyimurju de šteri stari soldat, šteri je v Galiciji i v Ukrajini za vreme prvoga svetskoga tabora koprive bral za tkalce. Takši ludi naj navčiju i druge, kak je treba koprive prepraviti za preju, Da su odcvele, onda su več prek metra visoke i najbolše. Treba je nakli odrezati v hladu posušiti i dale tak baratati ž njimi kak z lenom. Daju jako dobre niti za preju i da se jako dobro platno ž njih zatkati.“ (Prilozi: razvojne faze dudova svilca)

P.S. Nasreću ili nažalost, nema podataka o tome koliko i za koliko su se Međimurci na te načine vratili u svoju nekadašnjost jer su dijelom još bili u njoj. A što se tiče jezika, evo nekih objašnjenja; povati – uzgajati; Zalavarmegyinske zadruge – društvo Zaladske županije; šteri – koji; kaj – da; hapilo – počelo; ve – sada; maline – dudovi; fest – jako, vrlo; meti – imati; levent(aš)i – mladići članovi mađarske poluvojničke organizacije; peneze – novce; detečji – dječji; aldovati – dati, darovati; deake – učenike; prem – osobito; čuda – mnogo; varaškim – gradskim; jejci – jaja; zvun – osim; pengö novčana jedinica u Mađarskoj do 1945. (1941. „vrijedila“ deset dinara); tringelta – nagrade; velki – odrasli; moki – muci, trudu; ponucajte – iskoristite; zvršite – učinite, obavite; ve – sad; robači – košulji; nabo - neće; taborsko, tabora – ratno. rata; morti se zmore – možda se nađe; preju – pređu; da – kad; nakli – kod tla; baratati – postupati, raditi; da se – može se.