Sve generacije u berbi krumpira u polju nedaleko Selnice

Sudeći prema osmijesima na licima i veseloj pjesmi koja se orila poljem, malo tko bi pogodio da je vesela družina koju smo zatekli nedaleko Selnice zapravo radila. Glavna “organizatorica” ove veselice bila je Ksenija Vugrinec Kutnjak iz Selnice koja je članove obitelji i prijatelje okupila s jednim ciljem.

- Zasadili smo oko 300 klaftri krumpira, sorte marabel. To nije puno i sve smo mogli sami pobrati, ali posao ide brže i ljepše je raditi kad nas je više. Ovo je poseban doživljaj i gušt, naglasila je gazdarica Ksenija. Osim kćeri Megi i sina Dalibora, u pomoć su uskočili i nećaci Filip, Petar i Marko Tomšić, susjede Ana Flac i Mirjana Šajnović te prijateljica Julijana Kočila sa svojom kćerkom Marijom Magdalenom. - Mi smo ekipa za krumpir. Ovo je prilika da se malo podružimo, popričamo, nasmijemo i zapjevamo, a usput napravimo nešto korisno i rekreiramo se. U dobrom društvu vrijeme brzo leti, ispričali su nam odlično raspoloženi berači krumpira koje nije omelo čak ni užareno sunce koje je nemilosrdno pržilo.

Stariji članovi ekipe nisu krili veselje i ponos što su uspjeli odvojiti mlade od modernih tehnologija i nagovoriti ih da pođu s njima u polje. - Negda se krumpir ručno 
i kopal i bral. Nismo imali strojeve, samo motike. Današnja omladina stalno je za računalima, na mobitelima i tabletima. Jako teško ih je nagovoriti da nešto rade, a pogotovo da ručno beru krumpir kao što mi sad beremo. Srećom, još ima onih koji se ne boje posla i žele nešto naučiti, dodale su Selničanke Ksenija i Julijana.